zelenicapreslica











{February 12, 2013}   Diši…
Ovo je nos, na nos se diše...

Ovo je nos, na nos se diše…

Kako se diše?

Gde to piše?

I kako dozira?

Ima li da valja,

ima li bolje,

koliko varira,

koliko udisaja izmiče?

Šta misliš

sa koje strane je svežije,

gde je zdravije?

Da proveriš,

pa mi kaži,

nauči me…

kako da udahnem,

da preživim,

da oprostim

Tebi dopustim,

da dišeš,

umesto mene,

sve što nije.

Pitaj, tamo,

da te nauče,

znaju oni bolje?

Diši duboko,

Tebi se može,

Tebi se hoće,

Ti misliš,

Ti znaš najbolje.

Diši, ne diši,

pa opet, diši…

sad malo,

sad više,

ali tiše…

još, tiše…

Strašno, ružan nos

Strašno, ružan nos

vežbaj tišinu,

nestajanje,

jer ti postojiš

kad mi se hoće…

to li je?

Pusti mi note,

molim te…

okreni me,

namesti me,

rastavi me,

postavi me…

jer, Ti misliš

Tebi se može…

i ja te puštam

i ćutim

i gledam… 

dišem,

pa ne dišem,

sad vežbam

i čekam…

čekam da prodišem.

 Ti misli da možeš

sve što hoćeš,

kad završim sa vežbanjem

objasniću Ti,

šta da udahneš…

jer, sad Ti dišeš.

Diši…

pesma sa:

http://vidimtezeleno.com

Advertisements


et cetera