zelenicapreslica











{February 28, 2013}   Al’…
samo, cvet...

samo, cvet…

Zoveš me,

opet,
na naćin nem…

nudiš

da probam

za zrno lek,

i radiš

to svesno

sa  namerom

jasnom

za tren,

za reč,

za smeh…

i ja

ti dajem cvet

i pružam naivno

kao cvet,

čitav svet

za isti lek,

za reč…

ta,

uzmi je,

evo…

noć je pokrila

svaki greh…

i istinu,

i obmanu,

i reč za reč…

...i cvet je cvet...

…i cvet je cvet…

da si me čitao

i da me znaš,

ne bi mi,

to,

tako nudio

i tim

me
na obalu

obećanu

školjkom zatvorio

i za reč dobio.

Volim,

ja,

obećane obale,

prividno sigurne

školjke zatvorene

i negde

zeleno more…

i tome

da odolim mogu,

al’ zrno poznato

iz pesme moje,

i mojom željom

dozvano na kušanje…

e, za to reči dajem…

a da me znaš

i da si me čitao,

ne bi me

istim dozivao…

samo, na jezeru...

samo, na jezeru…

za cvet,

u cvetu geh

i zrna med…

ni reči nisu

manje važne… 

sve postane greh,

u grehu beg…

uzmi reč,

ostavi cvet…

P.S.

…ožive preslica, a mislila sam da mrem 😉 …izlete, onako, bum…čas!

…dobro veče! 🙂 …izbacam, možda, se predomislim pa zaboravim…ili, ne daj Bože, pročitam pa prepravim… 🙂

I ovaj tekst poklanjam njoj/mu (oni znaju)…ja ne znam da pišem o ljubavi, ja sam samo znak raspoznavanja u ružnoj haljinici… 😀 ♥

pesma sa:

http://vidimtezeleno.com

tamo je malo doterana…ima lepšu frizuru. 🙂

Advertisements


et cetera